Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

126

119

Те нађоше до триста извора,

На једну их жицу саставили, Довели их Мисир-земљи равној; Па направи до три чаше златне, Да му воду пије спротиња.

Кад то виђе спрота Роксандра, Овако је ријеч бесједила : „Чујеш ли ме, мој брате Стефане ! „Ја те богме никад узет не ћу „Док не нађеш триста неимара, „Да бијелу направе ти цркву „Од бијела мермера камена, „Подлисташ је тешкијем оловом, „А покријеш тучем зеленијем, „Па направиш до триста столова, „Па доведеш триста калуђера | „ И дванаест светијех владика „И четири Српска патријара,

„И доведеш ђакона Јована

„ И његово ђеце триста луде; „Па како ни, мој брате, расуде.“ Кад то зачу Српски цар Стефане, Он не жали похарчити блага, Но довати триста неимара,

Те бијелу направише цркву

Од бијела мермера камена, Подлисташе ј тешкијем оловом, А покрише тучем зеленијем;

Па направи до триста столова И доведе триста калуђера

И дванаест светијех владика,

И четири Српска патријара,

4()