Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

И Бог им је услиша' молитве, Смилова се Бог на сиротињу, Те се опет свијет наслиједи.

ЈЕ Ђакон Стефан и два анђела.

но рани ђаконе Стеване

У недељу пређе јарка сунца, Пређе сунца и пре летургије,

Он не иде у бијелу цркву,

Већ он иде у то поље равно, Те он сеје белицу пшеницу,

Ал' ето ти два путника стара, Божју су му помоћ називали : „Божја помоћ, ђаконе Стеване !« А он њима лешпе одговара:

» 10 Бог добро, два путника стара !< Ал беседе два путника стара: „Бога теби, ђаконе Стеване ! „Која теби велика невоља,

» Те си тако рано уранио

» У недељу пређе јарког сунца, »Пређе сунца и пре летургије, „Па ти сејеш белицу пшеницу 2 „Или си се јунак помамио; „Или си се данас потурчио, „Часног крста под ноге згазио, » Часног крста и красног закона, » И своју си веру изгубио;

ст

10