Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

2!

Па отиде натраг кукајући.

Када куму на дворове дође, 30 Куму своме ријеч говорила:

„А за Бога, мој куме Манојле !

„Што продаде кума за цекине 7

„Платио га светоме Јовану !“

А он јој се криво кунијаше : 35 » А“ нијесам, моја мила кумо,

(А дијете држи на кољену!)

„Та не ијо од овога месо !“

Таде млада на дворове пође

И бешику, празну понијела. 40 А Манојло коња узјахао,

И Гркињи на дворове пође,

Те му млада чедо наплатила. Џа ондолен отиде Манојло; Кад је био друму у планину, На пут срете једно јагње црно, Па упали жестоку стријелу,

Те погоди оно јагње црно,

Па г' испече друму у планину, Испече га, па обједовао, 50) Једно плеће у зобницу бача,

Па отиде на своје дворове.

Ал' га срете вјереница љуба, Она. бјеше сузна п крвава,

Но ју пита Грчићу Манојло: „Што је тебе, моја. вјерна љубо 2“ Све му, што је, по истини каза:

(у с“

(у о

„Иескочи ми из руку дијете, „Проврже се црнијем јагњетом, » И утече мене уз планину.“ 60