Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

30

=" 34.

А он јој је тадер говорпо :

„ја не смијем од Јована твога,

„Који згуби седамдесет дивах, 12 „Но кад дође Јован у пећиту,

» 4 ти твоје дијете упитај,

„Боји ли се до Бога п кога,

„Па најприје игру заметните,

„Проклетога у руке прстена, 50 » Око њега те се куне криво,

» Дијете је лудо и невјешто,

»„ Ти ћеш њега ласно надиграти,

„Пак му свежи руке наопако,

А ја ћу га онда погубити, 85 »Пак ћем' опда ми ашпковати,“

А кад Јован у пећину дође,

Вечераше господску вечеру,

Па му тадер мајка говорила:

» 0 Јоване, мој једини спине ! 90 „Ти изгуби седамдесет дивах,

»:А ти идеш, синко, плапинама,

»Бојиш ли се до Бога п кога 7“

Но јој Јован ријеч говорпо :

»ја се бојим Бога великога, 95 „Не бојим се никаква јунака,

„Доклен ми је гојени Лабуде.“

Тад' Јовану бесједила мајка:

»0 Јоване, мој једини сине !

„Ми смо јадни, синко, обојица, 100 „ход, да малу игру заметнемо.“

Јован своју послушао мајку,

Па је шњоме игру заметнуо,

Понапријед у руке претепа ;