Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

29

Али у њу седамдесет дивах, Међу њима дивски старјешина. Кад Јована диви угледаше, Кренуше се, да му узму главу; ЖКесток ли је лудани Јоване ! Од бедрице сабљу извадпо, Слободно је њима ударио,

И пос'јече седамдесет дивах,

А скри му се дивеки старјешина.

Он је с мајком нојцу боравио; А кад сјутра дан и зора дође, Но се Јован стрпљети не мога/, Већ он у лов у планину пође На његова гојена Јабуда,

Те он лови срне п кошуте; Кад по подне сунце навалило, Он отиде у џећину к мајци

И донесе срну п кошуту,

Да заранш одагнату мајку.

Но му мајка тадер бесједила : » О Јоване, хајде пред“ пећину, „Пе почини трудан и уморан.“ Он послуша родитеља "свога. Хитро Јован пред пећину пође, А мајка му дива угледала,

У пећину. дивеку старјешину, Па јој дивекп етарјешипа вика: „Хајд овамо, Јовапова мајко ! „Ходи к мене, да ашикујемо.“ А она му тадер бесједила :

„Ходи к мене, дивски старјешина ! »Ходи к мене, да ми лиле љубиш,«

45

50

60

то