Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

33

27

А Ар

Па отиде ноћи без мјесеца, Хитро Јован к води долазио, И у воду угони Лабуда,

Те дофати са букве јабуку, А кад био украј воде ладне, Опази га несита аждаха,

На Јована уриш учињела,

На сабљу је Јован дочекује, И аждахи главу окинуо;

Ал' скочише два сплни арелана, МИ велику воду замутише,

А Јовану скачу на Лабуда, Дијете је срца жестокога, Оба их је жива уфатпо, Лабуду их за реп савезао, Поведе пх зеленом планином, У шећину мајци долазио,

И даде јој са букве јабуку. Кад то виђе Јованова мајка, Јовану је ријеч говорила :

» 0 Јоване, да те, епнко, питам :

» БуУд сам идеш зеленом планпином,

уда т уфате од горе хајдуци, »да ти спуте обадвије руке,

уБи ла ти пи што задржало руке 28

А Јован јој тадер говорио :

„ја бих свашто, мајко, раскинуо, удДо проклето дрндарско тетиво,“ Кад то чула Јованова мајка,

Она скочи од земље на ноге,

И тетиво хитро налазила,

Па је њему руке савезала

!70

180

190

200