Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

о ижоа Од гроба му коња начинише, Њинијем га духом задануше, Од земљице мијесе колаче, Од покрова резаше дарове; Спремише га сестри у походе. Хитро иде нејачак Јоване; Кад је био двору на помолу, Далеко га сеја угледала, Мало ближе пред њег' ишетала, Од жалости врло заплакала, Руке шире, у лице се љубе; Па је сеја брату бесједила : „Јесте л ми се, брате, затјецали, „Кад сте мене младу удавали, » а ћете ме често походити : » У години свакога мјесеца, » У мјесецу сваке неђељице 2 „Ево данас три године дана „Нијесте ме јоште походили !« Још је њему сеја бесједила: „Што си тако, брате, потавњео „Баш кан" да си под земљицом био %“ Бесједи јој нејачак Јоване: „Шути, сејо, ако Бога знадеш ! „Мене јесте голема невоља : »ујок сам осам брата оженио, „И дворио осам милих снаха; „А како се браћа пженише, „Девет б'јелих кућа начинисмо ; уда то сам ти поцрњео, сејо.“ И он био три бијела дана. Опрема се сестрица Јелица,

60

70

15