Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

2

„И поведи брата Драгутина. „Понесите сиве соколсве, „Поведите хрте и загаре,

„Па крећите тице јаребице, „Напушћајте сиве соколове, „Нек Ффатају тице јаребице;

„4 крећите срне и кошуте, „Напушћајте хрте и загаре, „Нека тару срне и кошуте; „Па најпошље, бего Милан-бего, „Ти заметни хајку у планини, „Па ти крени звијера арслана, „Свога брата метни на бусију, » Откуда ће арслан ударити, „Па ће њега арслан погубити,“ То је бего одмах каил био, Он јој рече, да ће учинити; Тада му је лице допуштила. Кад“ у јутру зора заб'јелила, Поранио беже Милан-беже, Иде брату у другу одају,

Да он буди брата Драгутина; Ал' му братац прије уранио, На демир се пенџер наслонио, Па премишља мисли свакојаке. Њему Милан Божју помоћ даје, Драгутин му љевше приФатио; Милан му је онда говорио:

»-4 мој брате, беже Драгутине ! „Јесам, брате, лова пожелио, »да идемо у лов у планину.“ Драгутин је брату говорио:

45

59

60

65

т0