Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

1

Кад сагледа звијере арслане, Кад сагледа бега Драгутина, На бега је јуриш учинио.

бег се брани дрвљем и камењем, И најпотље злаћеном марамом, Што је њега снаха даривала,; Уфати га звијере арслане,

Ал завика беже Драгутине : „Ђе си, брате, беже Милан-беже 2 „Погуби ме звијере арслане !“ Кад то чуо беже Милан-беже, Тада му је жао брата било, Па потече брату по авазу; Кад допаде брату у бусију, Ал на брату русе главе нејма. Жао било бегу Милан-бегу, Брже јаше коња великога,

Па он оде двору бијеломе;

Па он иде на горње чардаке, Па узима своју вјерну љубу, Те је баца с горњега чардака, Он је баца на мермер-авлију, Мртва тужна на авлију паде. Он накупи бисаге дуката,

Па посједе коња великога,

Он остави дворе и тимаре,

Па отиде главом по свијету.

145

50

160