Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Ето данас девет годин дана, Ништа краље од порода нема. Подиже се краље Милутине, Прав' отиде у лов у планину, Ла он лови лова по планини. Тако њему Бог и срећа даде, Нит' улови срне ни кошуте, Врло краљу жеђца одолела, Па се диже на воду студену, Те се напи воде студенице, Заклони се за јелу зелену; Мало време за тим постајало, Ето отуд до три горске виле, Напише се воде студенице, Па код воде сташе беседити; Но беседи вила најстарија :

„Дујете л ме, до две миле ћерке ! „Знате л, ћерке, јесте л запазиле, „Кад с: ожени краље од Будима.

„Ето данас девет годин дана, „Како је се јадан оженио, „И не има од срца порода.“ Још овако вила беседила : „Зна ли која какога лијека,

„Не би л љуба трудна заходила 2.

(обе млађе ништа не говоре, Салт говори вила најстарија :

„Да зна краље, како ја што знадем,

„Да сакупи Будимске девојке, „Да донесе млого сухо злато, „Да саплете ону ситну мрежу,

„Ситну мрежу од сухога злата,