Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

48

ту

„Немаде се једно мушко чедо, „Но се' имаде једна змија љута; „Како паде змија на земљицу, „Једнак змија у дувар одмиле.“ Тада краље 'вако беседио : „Вала Богу на његову дару !“ Тако стаде за седам година, Но беседи змија из лувара:

»О мој бабо, од Будима краље ! „Што ти чекаш, те не жениш мене #“ Мрда краље тамо и овамо,

Још овако краље бесведио: „Моја змијо, мој худни породе ! „Ко ће дати за змију девојку и“ Но овако змија беседила :

„О мој бабо, од Будима краље ! „Ти оседлај коња Ластавицу, „Па ти иди ка Призрену граду „Од Призрена цару честитоме, „Цар ће дали за мене девојку.“ Кад то зачу од Будима краље, Он оседла коња Ластавицу,

Па све меће јунак на другога. Право оде ка Призрену граду, Каде дође цару под дворове, (ам га царе с куле угледао, Па он сљезе низ кулу високу, Те га срете у својој авлији, Руке шире, у лице се љубе,

За јуначко питају се здравље, Па га узе за десницу руку, Одведе га на високу кулу,

70

сл 80

9()