Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

49

ал

Слуг' узеше коња Ластавицу, Одведоше у новога ара.

Пише вино три бијела дана, Док се рујна понапише вина, Доке винце уљезе у лице,

А ракија стаде говорити; Узмучи се краље од Будима, Познаде га царе од Призрена, Па је њему био беседио:

»„ А Бога ти, краље од Будима ! „Што је тебе, кака је невоља 2 „Те си ми се тако узмучио 2“ Стаде краље њему беседити:

55 »„Чујеш мене, царе од Призрена ! »днаш ли, царе, јеси л' запазпо „Кад сам ти се јадан оженио 2 уда пунијех до девет година »ја немадох од срца порода; „Кад с' напуни девет годин' дана, »Немаде се једно мушко чедо, »Но с' имаде једна змија љута; „Како паде змија на земљицу, „једнак змија у дувар одмиле. „Ет' од таде седам годин' дана, „Но беседи змија пз дувара: »» О мој бабо, краље од Будима ! „ Што ти чекаш, те не жениш мене #«« »Јја сам 'вако змији беседио : »»Моја змијо, мој худни породе ! »„»Ко ће дати за змију девојку #<« „Но је мене змија беседила :

» » О мој бабо, од Будима краље !

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, П. 4

100

[05

110

115

120

125

130