Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

573

12;

568

У лијепу селу Купинову,

На смрт је се Јово разбољео,'"

Па дозивље слугу Милутина: 5 „Милутине, вјерна моја слуго !

ји упрегни коње у хинтове,

»Дак ти трчи, што гођ брже можеш, „Крушедолу б'јелу манастиру,

» [Је ми зовни мог рођеног брата, 10 »Мога брата, Максима владику,

»И кажи му, ништа не затаји,

„Да сам се ја на смрт разбољео;

„Пак оданле окрени хинтове,

У једној овој пјесми из Ужичке нахије за овијем стихом пде:

А мајке му дома не бијаше,

Но отишла у родбину мајка,

У родбину у ријеку Црну,

Своме брату Црнојевић-Иву.

Ово~свједочи, да се у народу још повлачи спомен, ако јеи таман, да је мати деспота Јована, Мајка, Анђелија, била из Црне горе, синовица Црнојевића Ивана. Црна је ријека овдје мјесто ријеке Црнојевића, гдје се Иван из Жабљака најприје преселио.

О Смерти Јове Деспотовића.

Разболљесе Деспотовић Тово У лиспу селу Купинову. На смерт е се Тово разболио, Пак дозивлље слугу Милила: Мташло верна мон елуго! [5] Ти упрегни конђе у ашнтове, Шак ти терчи што год берже можеш Крушедолу белу манастиру; Те ми зовни мог родђеног брата, 36"