Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

сл да ~

104

564

аи

„Трчи брже мјесту Беркасову, „Је ми зовни моју стару мајку, „Стару моју мајку Анђелију, „Ал' њој немој право казивати, »да сам се ја на смрт разбољео, „Већ јој кажи од мене поздравље, уда се ја сад на војску опремам »Преко мора за девет година,

оу Та је зовем, да ме благосови.“ То је слуга хитро послушао,

Те упреже коње у три реда,

| сл

20

Мога брата Максима Владику, И кажи му, ништа не затаи, Да сам се ла на смерт разболио. ЏШак оданле, када натраг подљеш, У врати се нашем старом двору, Те ми зовни мог стару мапку, Стару моло манку Ангљелито; Ал' неон немон право казивати Да сам се л на смерт разболио ; Већ топ кажи од мене поздравлђе Да се л сад на воџску опремам, Шреко мора за девет година. То е слута одма послушао, Те упреже конђе у три реда, И одтврча дивну Крушедолу, Те казуе Максиму Владици Да се Тово на смерт разболио, Џак оданле брже-бољее оде Старом двору, матици Анљелим Те казуе од Лове поздравље. Тада она слуги говораше: Милило наша верна слуто! Причекан ме три биела дана Док умесим биеле колаче,

[19]

[20]

[80]