Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

500

Оде право дивну Крушедолу, Те казује Максиму владици, Да се Јово на смрт разбољео, Пак оданле окрену хинтове, Оде право мјесту Беркасову, Те казује мајци Анђелији,

Да се Јово на војску опрема Преко мора за девет година, Пак је зове, да га благосови. Вели њему мајка Анђелија: „Милутине, наша вјерна слуго!

90

[51] ст

И док спремим танане кошулње Да понесем на дар моме 1ови. Милило нуоизи одговара: (и Бога ми Госпо Антљелил Тово тебе чекати неможе. брбо му е хитна кнђига дошла: Већ понеси у брашну колаче, А кошулђе у биелу платну. ~ И тако се на пут опремише. Кад дољоше ко селу Купинову Близу двора Лове Господара ; Али слуге иду гологлаве, Тада Госпа Милила пита: Штоно слуге иду гологлаве = ШМилило неоизи одговара: Валва да 6 Господар на ручку, Шак у здравлђе пие рубно вино, И за срећна пута Бога моли. Кад стигоше у биеле дворе, Ал' се Тово са душицом бори! Верна љуба више главе тужи. Тада маџка стаде нарицати : Но Тово мое грдне ране ! Што ће Тово Срием землва равна 2

[85]

[40]

[45]

[50]

[55]