Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

сл

ЗЕЦ.

Кад су били близу Купинова, Око двора слуге гологлаве,

А пуштени коњи по ливади Без седала и без покроваца, Нит се чују бубњи ни свирале, Нит" се вију алаји барјаци; Тад' говори мајка Анђелија: „Милутине, наша вјерна слуго! „Кад се Јово на војску опрема, „Што му слуге иду гологлаве

Што е' пуштени коњи по ливади

„Без седала п без покроваца # „Што не бију бубњи и свирале 9 „Што с' не вију алаји барјаци 2“ Вели њојзи слуга Милутине: „Драга госпо, мајко Анђелија ! „Ваља да је господар на ручку, „Па у здравље пије рујно вино И за срећна пута Бога моли, уда то су му слуге гологлаве; „Што су врани коњи по ливади „Без седала п без покроваца, „Пуштени су да се понапасу, „Спремају се далек' путовати; „Бубњи били, пак су и престали; „Вијали се алаји барјаци,

»Дуну вјетар од Фрушке планине, „Па барјаке земљи положише.“ Кад су били пред бијеле дворе, Ту се мајка јаду досјетила;

Кад уљезе у бијеле дворе,

Ал се Јово са душицом бори,

т0

То