Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

570

ин никл

за дуго је Вуче одгодио:

Од Ђурђева до Дмитрова дана, Док отиде шеру Купинову

И покупи кићене сватове;

Па се Вуче на пут отиснуо

Са његових дванаест катана,

А прати га бане Латинине,

Па је бане Вуку говорио:

»О мој зете, Змај-Деспоте Вуче! „Када, Вуче, по ђевојку пођеш, » Ти поведи хиљаду сватова,

» Од хиљаде више ни једнога, »Од хиљаде мање ни једнога; „Па ти хајде, када тебе драго.“ Када чуо Змај-Деспоте Вуче, Оде Вуче шеру Купинову.

А кад дође двору бијеломе, Дочека га. остарила мајка,

Па га пита мајка Анђелина: „Што би, сине, у земљи Латинској 7 »јеси л', сине, љубу испросио # „Не ће л стару одмијенит мајку“ Оде Вуче мајци говорити: „Добро, мајко, у земљи Латинској, „јесам, мати, цдуру испросио,

» У онога бана од Млетака,

» И с баном сам свадбу угодио » О јесени, када мене драго, »Да поведем хиљаду сватова.“ Тек што Вуче у ријечи бјеше, Ал: ето ти млада књигоноше, Џовлони се до земљице црне,

[15 с

сл ст