Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

сл

~

91. Женидба Змај-Деспота Вука.

Ман Боже, да чуда голема! Подиже се Змај-Деспоте Вуче Преко мора Млетку Латинскоме, Да он проси лијепу ђевојку

У некаква бана од Млетака; Он поведе дванаест катана

И понесе три товара блага,

Оде право у земљу Латинеку.

А кад дође Млетку Латпнскоме, Лијепо га бане дочекао,

Гостио га за петнаест дана.

Но говори Змај-Деспоте Вуче: „Чујеш ли ме, бане Латинине ! уја нијесам дош'о шити вино, „Већ просити лијепу ђевојку; „Но ак' хоћеш да смо пријатељи, »„Поклони ми ћерку за љубовцу.“ Па се маши руком у џепове, Те извади од злата јабуку,

Уз јабуку хиљаду дуката,

Па их пружи бану Латинину. Кад то виђе бане Латинине,

Он се скочи од земље на ноге, Те се с Вуком у лице пољуби, А Вук бана у бијелу руку,

Па му даде од злата јабуку,

И даде му хиљаду дуката,

А бан Вуку поклони ђевојку. Када Вуче испроси ђевојку,

А он оде свадбу уговарат';

1)

20)

25

30