Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
сл
~
91. Женидба Змај-Деспота Вука.
Ман Боже, да чуда голема! Подиже се Змај-Деспоте Вуче Преко мора Млетку Латинскоме, Да он проси лијепу ђевојку
У некаква бана од Млетака; Он поведе дванаест катана
И понесе три товара блага,
Оде право у земљу Латинеку.
А кад дође Млетку Латпнскоме, Лијепо га бане дочекао,
Гостио га за петнаест дана.
Но говори Змај-Деспоте Вуче: „Чујеш ли ме, бане Латинине ! уја нијесам дош'о шити вино, „Већ просити лијепу ђевојку; „Но ак' хоћеш да смо пријатељи, »„Поклони ми ћерку за љубовцу.“ Па се маши руком у џепове, Те извади од злата јабуку,
Уз јабуку хиљаду дуката,
Па их пружи бану Латинину. Кад то виђе бане Латинине,
Он се скочи од земље на ноге, Те се с Вуком у лице пољуби, А Вук бана у бијелу руку,
Па му даде од злата јабуку,
И даде му хиљаду дуката,
А бан Вуку поклони ђевојку. Када Вуче испроси ђевојку,
А он оде свадбу уговарат';
1)
20)
25
30