Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

56

298

„Ти оседлај коња Ластавицу, „»Па ти иди у Призрена бела „„Ка ономе цару честитоме, „»Цар ће дати за мене девојку.“ < „И ја сам се јадан потрудио

„И ка тебе царе доходио.“

Но овако царе беседио : „Чујеш мене, краље од Будима ! „Ји ми иди у Будима града, „Те ти питај змију у дувару, „Може ли се змија подватити, „Да доведе кићене сватове

„Од Будима до Призрена бела, „Да их нигде сунце не огреје „Још никаква роса не окваси; „Ако е' може змија поуздати, „Ја ћу дати за змију девојку.“ Кад то зачу од Будима краље, Изведоше коња Ластавицу,

Он се меће коњу на рамена, Оде право преко поља равна, Кано звезда преко ведра неба. Кад је био до близу Будима, Још је краље овако мислио: уАвај мене! до Бога. једнога ! „Где ћу наћи змију у дувару, „Да јој кажем од цара поздравље 1 Таман дође на Будимска врата, Прије њега змија проговара :

» О мој бабо, од Будима краље ! „Даде л царе за мене девојку с Но овако краље беседио :

140

145

| сл сл

160