Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

576 _

удло ти вино, Змај-Деспоте Вуче! удло ти вино, а горе ти било! »Удари ти сила у сватове, „Чудна сила, Берзелез Алија »Са његових триста Сарајлија, „Погибе ти хиљада сватова,

» Од хиљаде један не остаде,

» До остала два Јакшића млада, удли их је љуто салетио, „Салетио Берзелез Алиле, „Буто ти је Дмитра обранио, „Но још бране лијепу ђевојку, ууДО сад мислим да су изгинули.“ А кад зачу Змај-Деспоте Вуче, Баци купу о мермер-калдрму, С леђа баци диван-кабаницу,

А са главе тастова калпака, Па привати вранцу за дизгене, Окрену га пољу на капију,

А за њиме куме и старојко: Кад изиђе Вуче на капију,

А он пусти вранца аловита, Одмах дође на поље широко, Ђено Турчин свате исјекао; Али стоје два Јакшића, млада, Јоште бране љепоту ђевојку Од Турчина Берзелез-Алије; Но кад Турчин Вука опазио, Плећи даде, бијегати стаде; Но не даде Вуче бијегати,

„Сустиже га у по поља равна,

Удари га сабљом на довату,

229

230

ГО > РО [5 (|