Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

574

Те прос'јече рухо на Турчину, Но Турчину ништа не науди;

Кад то виђе Змај-Деспоте Вуче,

А он трже перна буздована, Оде њега њиме ударати,

Не би ли га с коњем раставио;

Али Турчин ни хабера нема, Веће врати суру бедевију,

А потеже сабљу оковану, Да он Вуку одсијече главу; Но му Вуче сабљу дочекао, Пребио је на три половине; По да видиш Ђерзелез-Алије ! Он потеже зелена гадара, Оде ћерат' по мејдану Вука, Готово га надвладао бјеше; Но то гледа лијепа ђевојка Од оваца из зелене траве,

Па јој жао Змај-Деспота Вука,

Па му оде млада говорити: » О јуначе, Бог те не убио!

удар не видиш, да си погинуо # „На Турчину оклоп гвожђе има; „Но ђе ти је стрјела и тетива 2

»Удри њега у чело јуначко, „Бе саставља самур п обрве,

„Те ћеш њега ласно погубити.“

То кад зачу Њерзелез Алија,

Он не знаше што збори ђевојка

Пак погледа у зелену траву,

Да он види, ко говори с Вуком,

А Вук трже,стрјелу и тетиву,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ, НИ.

255

260

265

5557 со

248)

295