Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

14

ње

Једанакак на ноге скочила, На диван је кулу излазила, Отворила два сандука жута, На се тури ођело од дике:

Све кадиву и жежено злато,

Прекрила се чохом пазарлијом, Што је златном жицом премрежена А у руку узима јабуку,

И под руку боцу трусовине,

У коју су биља од планине,

Па отиде на сараје доње,

Те одаје честе отвараше:;

2

Како која врата отворала,

Све за собом тврдо затвараше, Док Хајкуна дође до Шћепана, А Божју му помоћ називала, Скочи момак на ноге лагане, Божју јој је помоћ приватио: »Бог ми с тобом, пашина Хајкуно !< Ал' Хајкуна њему бесједила:

» Ој Шћепане, очи моје црне! »Б)јело ти је лице потавњело, у/Кивот ти се веле испуцао

» У затвору паше баба мога; „На ти боцу ову воде ладне, уда е' умијеш и да се напијеш.“ У руке је јунак доватио,

Ма јунак је пи одвише мудар: Њу удрио камену од зада '')

А прикупи скуте од доламе,

713'

од зада“ значи од зида.

от сл

260

с» сл

270

ње – сл

280