Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

'616

606

„Ако ћеш ми дати вјеру тврду,

»дДа ме хоћеш узет за љубовцу,

„ја. се _хоћу покрстит за наго; „Да пашино благо покупимо, „Да бјежпмо Стојну Бијограду.“ Кад то чуо Јакшићу Стјепане,

'Од земље је на ноге скочио,

Пал јој пружи обадвије руке

И даде јој Божу вјеру тврду, Да је хоће узет за љубовцу; Па скочише на ноге лагане

И дванаест отворише врата, Изидоше пред бијелу кулу, Погледаше ка небу ведроме, Ал' на небу мјесец одскочио; Уљегоше паши у сараје,

У одаје, ђе је благо. било,

Три товара блага покупили; Уљегоше у коњске подруме, Те бирају хате четвртаке,

Три товара блага товарише, Још два хата за се изабрали. Јакшић Шћепан окрочи ђогина Ал да видиш пашину Хајкуну ! У одаје паши улазила, Пашину је сабљу доватила,

2

О којој су два гајтана злална, А у њој је алем камен драги, Ваља сабља по Нова Пазара; Па изиђе пред сарајлп кулу,

„Даде сабљу на коња Шћепану: »Па ти сабљу, драги господару!

(5лУ] ЕВЕ от

335

34()

345