Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

6

–

златном кудјељом и с вретеном. Кад дође к мјесецу, и он јој одговори, да га нигдје видјео није. „Него,“ вели, зиди к вјетру, те њега запитај, није ли га гдје видјео, јер се он завлачи свуда.“ Кад оданде пође, поклони јој мјесечева мати златну квочку с пилићима. Кад дође к вјетру и запита га, он | јој каже, да га је у тоји у тој земљи видјео, гдје се оженио и царује. Кад га онамо нађе и опанци јој се подеру и штап пребије, она с онијем дарима од сунчеве и мјесечеве мајке поткупи његову жеву, те јој допусти, три поћи с њиме да преноћи. Прву пи другу ноћ краљица свога мужа нечим опоји, те је и не види и не чује њезине ријечи: „Краљу, метпи руку на мене, да бих се растала с твојијем дјететом;“ а трећу, дознавши он то од слуге свога, метне у вече под браду сунђер, те у њега саспе оно пиће, које му краљица донесе, и тако остане при себи и метнувши на њу руку, она се растане с дјететом и роди му сина златне косе и златнијех руку; по том он остави ону земљу и краљицу, а с првом се женом и с дјететом врати у своје пређашње краљевство.

19

~

Опет то, али друнчије.

(из ЦРНЕ ГОРЕ).

1 рошеташе до два калуђера

По пржини покрај мора слана,

Шетају се, разговарају се:

„Фала Богу, Фала јединоме !

» У јаднога Михаила бана, 5 „Како нема мушкога ђетета,

» До имају девет ђевојаках !

»дДа ли знаде госпођа баница,

„Да понесе мрежу од бисера,