Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

62

56

ПА

„Да је запне мору на извору, „Да уфати рибу од шес крилах, „Да изије риби десно крило, „Имала би златорука сина.“ Оно њена зачула јетрва,

А јетрва Којадиновица,

Ове јој, што је и како је, каза.

Понесоше мрежу од бисера, Запеше је мору на извору, Уфатише рибу од шес крилах. Виђи кучке Којадиновице !

(н' изједе риби десно крило, А баници дала је лијево; Обје двије трудне остануле. Ного виђи Којадиновицу !

Она има златорука, сина,

А баница змију краосицу, Змија јој се у крпоце ваља. Кад то виђе Михаиле бане, (Он дозива слугу Радосава : „А ну ходи, моја вјерно слуго ! „Узми ову змију краосицу, „Те је бачи мору у пучину.“ Окочи слуга, змију дофатила, И бачи ју мору у пучину.

А кад слуга дома доходила, Ал је змија прва уграбила,

И дошла је у криоце мајци. Кад је нојца о вечери била, Затворише змију у одају,

И шњом хојде Веруша ђевојка, Најпрва кћер Михапла бана,

10

15

20)

25

30

4()