Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

пи“

„Коре мене ђаци намастирски,

»Да се не знам од рода каква сам, »Да си наш'о мене под обалом; „Већ чујеш ме, оче игумане !

„Ако знадеш Бога истинога,

„Дај ти мене твојега ђогата,

„Да ја идем у свијет бијели,

„Да ја тражим, од каква сам рода:

„Ал сам каква рода хорјатскога, уда л' од каква рода господскога ; уја л' ћу скочит у тихо Дунаво.“ Као бјеше старцу игуману,

Пази Сима, како свога сина; Пореза му ев'јетло одијело,

Даде њему хиљаду дуката

И ђогата свога из подрума.

Оде Симо у свијет бијели,

Хода Симо девет годиница, Тражи Симо рода и племена,

Ал' како ће њега находити,

Кад никога питат' не умије " Када наста година десета,

На ум паде Наход-Симеуну,

Да он иде своме намастиру;

Он поврати својега ђогата.

Једно јутро бјеше уранио

Испод града бијела Будима ; Одраст'о је Наход Симеуне,

А љешши је од сваке ђевојке, Добро свога одгајио ђога, Поиграва пољем Будимекијем,

А запјева грлом бијелијем;