Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Ма – ди пи

67

61

Гледа њега Будимска краљица, Када згледа Наход-Симеуна, Она виче танану робињу : „Живо иди, танана робињо, „Под јунаком увати ђогата, „Кажи њему: „„Краљица те зове, „ „Нешто тебе пма говорити.“ Оде живо танана робиња,

Под Симом је коња уватила, Спмеуну тихо говорила :

» О јуначе! зове те краљица, „Нешто тебе има говорити.“ Тад' Симеун поврати ђогата

У авлију под бијелу кулу, Даде ђога тананој робињи,

А он оде уз бијелу кулу.

Кад изиђе госпођи краљици, Капу скида, до земље се свија И краљици Божју помоћ даје, Краљица му Божју помоћ прима, Сједе њега за совру готову, Донесоше вино п ракију

И лијепу сваку ђаконију.

Сједи Симо, пије рујно вино, Ал не може госпођа краљица, Већ све гледа Наход-Спмеуна. Кад је ноћца била омркнула, Тад' краљица рече Симеуну: „СОкидај рухо, незнана катано ! „Ваља тебе ноћити с краљицом „ИЕ обљубит' Будимеку краљицу.“ Симеуна. вино преварило,

90

95

100

110

115