Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

не бе а са мена а ита

73

67

А ие

Па се баци злаћеном јабуком;

· Ту се деси Наод Симеуне,

Те уграби злаћену јабуку,

Џа све венча с царицом госпођом.

По том мало време постајало, Мало време три недеље дана, Подиже се Наод Симеуне, Подиже се итар лов ловити, Оста сама царица госпођа,

Оста сама у бијелу двору;

Кад царица постељу претресла, Она нађе књиге и кошуље : „Мили Боже! на свему ти фала! „Да врло сам Богу сагрешила ЏО Кад је било сунце на заоду, Иде Сима из лова итрога,

Пред њег' шета госпођа царица, Рони сузе низ господско лице: „ Чедо“ моје, Наод-Симеуне |

„Да врло си Богу сагрешио !

„Јер си своју обљубио мајку „У незнању, моје чедо драго !< Кад то зачу Наод Симеуне, Проли сузе низ господско лице. Право оде Вилендари цркви, Паде Сави преко свилна крила, Стаде грозне сузе проливати : „А мој бабо, патријару Саво !

» Да ти кажем до две до три речи.

„ја сам Богу врло сагрешио, „Јер сам своју обљубио мајку „У незнању, родитељу Саво!

т0

715

90

85

90

95