Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

Добра коња и светла оружја, Лепо дете књигу изучило;

Ал' беседи патријару Саво: „Чедо моје, Наод-Оимеуне ! „ја сам тебе, чедо, одранио, „Ранио сам, ал родио нисам, „Нашго сам те мору под обалом; „ Узми, сине, књиге и кошуље, „Пак ти иди од града до града, „ [Те ти тражи родитеља свога.“ Узе Сима књиге и кошуље, Па он оде од града до града, А кад дође баш у Јања града, У Јању се царе преставио, Преставио, и саранили га, Оста сама царица госпођа, Оста сама у бијелу двору;

Њу ми просе лале и везири, Лале просе, а царица не ће, Већ беседи царица госпођа :

» Одбер'те се шездесет делија, » Па лепоту да нема лешшега, „Ца висину да нема вишега ; уја ћу стати на бела бедема, „Бацићу се злаћеном јабуком, „Ко уграби злаћену јабуку,

» Онога ћу верна љуба бити.“ Одбраше се шездесет делија, На лепоту да лепшега нема, На висину да вишега нема,

И стадоше граду под бедема, А царица граду на бедема,

4()