Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

з

=.

Пак се диже својој старој мајци. Лепо га је дочекала мајка,

Пред њег' носи слатку ђаконију. Кад су били сели за вечеру, Ненад мајци тијо беседио :

» Ој старице, моја мила мајко ! зуја ми није од људи срамоте, »Да ми није од Бога греоте, „Не би реко, да сп моја мајка: удашт' ми ниси браца породила, „Јали браца, јали милу сеју 7

„Кад сам био бо друштвом на деоби, „Сваки ми се заклињаше тешко:

„Који брацем, а који сестрицом, » А ја, мајко, собом и оружјем

» И добријем коњем испод себе.“ Стара му се насмејала мајка: „Не будали, млађани Ненаде ! уја вам теби браца породила, „Предрагога твог брата рођеног, » И јуче сам за њег разабрала, уда с' наоди и да ајдукује

» У зеленој гори Гаревици, „Пред четом је јунак арамбаша.“ Беседи јој млађани Ненаде:

» 0] старице, моја мила мајко ! „Покрој на ме све ново одело, „Све зелено од чое зелене,

„А ократко с горидом једнако, »Да ја идем браца да потражим, »дДа ме жива моја жеља мине.“ Беседи му стара мила мајка:

45

5

52:

60

16