Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

78

„Не будали, млађани Ненаде ! „јер ћеш лудо изгубити главу.“ Али Ненад мајке не слушаше,

Већ он чини, што је њему драго:

Он покроји на себе одело,

Све зелено од чое зелене,

А ократко с горицом једнако, Пак уседе на добра коњица,

И диже се браца да потражи, Да га жива жеља мимоиђе. Нигди свога он не пушта гласа, Нити пљуну, ни на коња викну; А кад дође гори Гаревици, Кличе. Ненад, како соко сиви: „Гаревице, зелена горице !

„Не раншш ли у себи јунака, „Предрагога мог брата рођена ' „Не раниш ли у себи јунака, „Који би ме с брацем саставио 74 Предраг седи под јелом зеленом, Предраг седи, пије рујно вино; Кад саслушо Ненадова гласа, Дружбини је браћи беседио :

» О] дружбино, моја браћо драга! „Испадните на друм за бусију, „Дочекајте незнана делију,

„Нит' га бијте, нити га глобите, „Већ га жива мени доведите: „Откуд год је, он је рода мога.“ Устало је тридесет момака,

На три места све по десет стало. Кад на први десет наишао,

15

80

90

100

105