Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
78
„Не будали, млађани Ненаде ! „јер ћеш лудо изгубити главу.“ Али Ненад мајке не слушаше,
Већ он чини, што је њему драго:
Он покроји на себе одело,
Све зелено од чое зелене,
А ократко с горицом једнако, Пак уседе на добра коњица,
И диже се браца да потражи, Да га жива жеља мимоиђе. Нигди свога он не пушта гласа, Нити пљуну, ни на коња викну; А кад дође гори Гаревици, Кличе. Ненад, како соко сиви: „Гаревице, зелена горице !
„Не раншш ли у себи јунака, „Предрагога мог брата рођена ' „Не раниш ли у себи јунака, „Који би ме с брацем саставио 74 Предраг седи под јелом зеленом, Предраг седи, пије рујно вино; Кад саслушо Ненадова гласа, Дружбини је браћи беседио :
» О] дружбино, моја браћо драга! „Испадните на друм за бусију, „Дочекајте незнана делију,
„Нит' га бијте, нити га глобите, „Већ га жива мени доведите: „Откуд год је, он је рода мога.“ Устало је тридесет момака,
На три места све по десет стало. Кад на први десет наишао,
15
80
90
100
105