Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

82

РЕН А друго је Крститељ Јоване. Пошто су се напојили вина, Но да рече Крститељ Јоване: „Ходи, побро, да се повиграмо, „Ји коруном, а ја ћу јабуком.“ Па скочише, те се посиграше : Свети Јован отисну јабуку, Она паде мору у дубине, Топле су га сузе пропануле, Но му царе ријеч проговара : „А не плачи, драги побратиме ! „Немој мене уграбит' коруну, уја ћу тебе извадит' јабуку.“ Јован му се Богом кунијаше, А да му је уграбити не ће. Таде царе у море уплива, А полеће Јован на небеса, Пред Господом те је излазио, Па је пред њим ријеч говорио: „Боже вјечни и пресвети оче! „Хоћу ли се тобом заклег криво 7 „Хоћу л' цару уграбит' коруну #“ Господ њему ријеч говорио : »0 Јоване, моја вјерна слуго ! удакуни се мноме трипут криво, „ Теке немој мојијем именом.“ Свети Јован слеће на пржину. Таде царе из мора изиде, И изнесе у зубе јабуку; Па су опет игру заметнули : Свети Јован отисну јабуку, Опет паде мору у дубине,

ст

30