Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

сл

8 И Богу се Јован пожалио, Како га је царе нагрдио. Господ му је таде говорио: „А не бој се, моја вјерна слуго ! „Овакоме ћу тако учинити.“ то То је било, а Богу за славу.

——4+=————

сунце! Ја сам још у дјетињству слушао, гдје се овај догађај и приповиједа у народу овако:

Кад су ђаволи отпали од Бога и утекли на земљу, онда су и сунце однијели са собом, па га ђаволски цар набио на копље и нобио на рамену. Кад веђ земља протужи Богу, да хоће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола. Кад сиђе свети Аранђео на земљу. он се удружи с ђаволскијем царем; али се Ђаволски цар осјети, шта он хоће, па се добро узме у памет. Ходајући тако по земљи њих двојица заједно, дођу на море и стану да се купају; а ђаво удари копље са сунцем у вемљу. Пошто се мало прокупају, онда рече свети Аранђео: Де да ронимо, да гледамо, који може дубље.“ А ђаво му одговори: »„Хајде де.“ Онда свети Аранђео зарони, и изнесе у зубима пијеска морскога. Сад треба и ђаво да зарони, али се боји, да му свети Аранђео не однесе сунце. У томе му падне на ум, те пљуне, и од његове пљуванке постане сврака, да му чува сунце, док он зарони и изнесе у зубима морскога пијеска. Како ђаво зарони, свети Аранђео прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет артшина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека. Кад ђаво чује сврачји глас, онда већ види шта је, па се брже боље врати натраг. Кад горе, али се море заледило, не може на | поље! Онда се брже боље врати опет на дно мора, те узме камен и њим пробије лед, па онда потеци за све-