Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
91
84
јесам био своје родитеље, „Како бих се грија остајао 7“ Вели њему дванаест владика
И четири старе патријаре,
Не говоре Богу по закону,
Већ говоре цару по хатеру: „Круно наша, царе Костантине ! „Лако ћемо теби дувовати:
„Ти начини круне позлаћене „Ове од сребра и сувога злата, „А искити драгијем камењем, „Је поклони на дванест владика » И четири старе патријаре, „Тако ћеш све грија остајати.“ Опет шета царе Костантине, Док дошета соври сребра, чиста, Ђено сједи триста калуђера, Смјерно им се царе поклонио
И овако њима бесједио :
„Оци свети, триста калуђера ! „Не би л могли мени дувовати : уја сам грије тежак учинио: „Јесам био своје родитеље, „Како бих се грија, остајао 2“ Вели њему триста. калуђера,
Не говоре Богу по закону,
Већ говоре цару по хатеру:
„Круно наша, царе Костантине !
„Лако ћемо теби дувовати; „Ти нам пиши триста парусија, „Баш на ово триста калуђера, „још погради 6'јеле манастире,
и от
сл (мо