Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

91

84

јесам био своје родитеље, „Како бих се грија остајао 7“ Вели њему дванаест владика

И четири старе патријаре,

Не говоре Богу по закону,

Већ говоре цару по хатеру: „Круно наша, царе Костантине ! „Лако ћемо теби дувовати:

„Ти начини круне позлаћене „Ове од сребра и сувога злата, „А искити драгијем камењем, „Је поклони на дванест владика » И четири старе патријаре, „Тако ћеш све грија остајати.“ Опет шета царе Костантине, Док дошета соври сребра, чиста, Ђено сједи триста калуђера, Смјерно им се царе поклонио

И овако њима бесједио :

„Оци свети, триста калуђера ! „Не би л могли мени дувовати : уја сам грије тежак учинио: „Јесам био своје родитеље, „Како бих се грија, остајао 2“ Вели њему триста. калуђера,

Не говоре Богу по закону,

Већ говоре цару по хатеру:

„Круно наша, царе Костантине !

„Лако ћемо теби дувовати; „Ти нам пиши триста парусија, „Баш на ово триста калуђера, „још погради 6'јеле манастире,

и от

сл (мо