Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]
„Бе ће живљет' млоги калуђери, уда те молит Бога без престанка ; „Јако ћеш се грија остајати,“ Опет шета царе Костантине,
Док дошета соври најпосљедњој, Најпосљедњој, дрва шимширова, Ђено сједи триста ђеце ђака, Међу њима ђаче самоуче,
И њима се царе поклонио,
И овако био бевједио :
„ Ђецо моја, три стотине ђака ! „Не бисте л ми могли дувовати : уја сам грије тежак учинио: Јесам био своје родитеље, „Како бих се грија остајао #“
Ђеца муче, ништа не говоре, Но бесједи самоуче ђаче,
Не говори цару по хатеру,
Већ говори Богу по закону: »„Круно наша, царе Костантине ! „Јако ћемо теби дувовати :
„Ти начини лучеву ћелију, „Намажи је лојем и катраном, удатвори се, царе, у ћелију, удапали је са четири стране, „Нека гори с вечер' до свијета, » АК' останеш, царе, у ћелији, „Онда си се грија остајао.“ Кад то чуо царе Костантине, То је њему врло мучно било, Па он гради лучеву ћелију, Намаза је лојем и катраном,
60
т0
15
80