Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

93

У њу баца ђаче самоуче, Затвори га царе у ћелију, Запали је са четири стране, Она гори с вечер' до свијета. Кад у јутру бијел дан освану, Рано рани царе Костантине, Да обиђе ђаче и ћелију;

Кад је царе доље доходио, Од ћелије ништа до пепела, Насред њега самоуче ђаче,

У руку му књиге салтијери, Те се моли Богу по закону. Кад то виђе царе Костантине, Он се бјеше врло зачудио, Како оста ђаче самоуче, Брже гради лучеву ћелију, Намаза је лојем и катраном, Затвори се царе у ћелију, Запали је са четири стране, Она гори с вечер' до свијета; Кад у јутру данак освануо, Поранило самоуче ђаче,

Да обиђе цара и ћелију;

Кад је ђаче тамо доходило, Од ћелије ништа до пепела, Оно тражи цара по пепелу, Десну му је находило руку, Рука му се десна посветила. Што се цару рука посветила, Њом је млога добра учинио: Млоге гладне јесте наранио, А жедне је царе напојио,

90

100

105

110