Skupljeni gramatički i polemički spisi Vuka Stef. Karadžića. Knj. 1, [Sv. 1]

89

„Кад цар Степан седе за трпезу, „Расрди се свети Аранђео,

„ Удтри цара крилом по образу, „Па отиде из царева двора.“ То дворани цару доказаше, Онда царе на ноге устаде,

И подиже триста свештеника, И дванаест велики владика,

И четири стара проигумна;

Те узеше књиге цароставне, Те чатише велике молитве

И држаше велика бденија

За три дана и три ноћи тавне; Моле с' Богу и свет Аранђелу, Те се на то једва смиловао, Смиловао свети Аранђеле,

Те је цару греке опростио, Што је царе сео за трпезу,

А још није ни славе напио,

А заиста ни метанисао.

а

20.

Ко крсно име слави, оном и помаже.

По протужи рано у недељу, У недељу прије јарког сунца,

У Соколу граду бијеломе

У тамници Петра Мркоњића 7 Огласује, да је соко сиви,

сл сл

60

> сл

т0

Ту6 (2), 4.