Slike iz seoskog života. Sv. 3

114 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

И ту се Марко загледа Нери дубоко у очи. Нера се сва стресе.

— Да ниси ти томе криваг

= Ја!»

— Јесте ти! Знам ја по овој мојој, како ми хтеде Велимира са снахом да закрви, и да мене не би — оде моја кућа до ђавола!

— Али...

— А!... Сад видим шта је! Боји се свекрва да јој снаха сина не преотме. Одмах иди да измириш депу! (Одмах, кажем ти, или ћеш са мном ратовати! А како би теби било, да је ко тебе с покојним Иваном завадиог Знаш ли, да сам поп, не би те никад причестио, толико си згрешила! Упропастити оваку кућу и оваку децу!..

Нера се није умела бранити. Њој као да Марко скиде неки повез с очију, и она увиде, на једанпут увиде, шта је учинила. Не рекавши ни збогом, она излете из куће.

— Пази добро! Немој горе урадити! — довикну јој Марко.

ХЛ

Она појури селом као луда. Ма куд отишла, само да од куће побегне, од куће у коју је сложила и снагу и живот, и у чији је темељ узидала и наду своју. Речи Маркове пролетале су јој кроз главу као усијане летке: „Боји се свекрва да јој снаха сина не преотме!..“ А то је истина, права истина!.. Она се заиста тога бојала и све што је чинила чинила је само зато, не би ли Перу од Милице одвратила. Створи јој се пред очима: како Пера седи с њом крај огњишта и како јој говори о Милици да је ваљана, вредна и поштена, и како је она једним погледом бацила сумњу у његову душу као жишку у буре барута...

— Ја сам, ја сам крива! — шапутала је она. Ја сам отровала и његов и свој живот!.. Али морала сам! Ко да гледа својим очима како се он око ње улагује» „Волим то твоје једно око него сву нану