Slike iz seoskog života. Sv. 3

ТУЂИ СЛУГА.

НАРОДНА БАЈКА

1

Кад радиш па уживаш, нека ти је Богом просто! Али, кад ти је срце запечаћено мртвим воском, онда је то проклество.

Давно, давно, у једној вароши живео је неки Јевта кујунџија. Чудили се и бели и небели како је томе човеку ишла пара у руку. Ама, чега се прихвати донесе му обилато пара. А он ни кучета ни мачета. Седне у вече са својом Станом, па вечера комад сува хлеба. По вечери се закапија па легне. Нит је коме ишао, нити ко њему долазио. А код толиког богаства ни Богу тамњана. Дође му просјак:

= Удели, Бог ти здравље дао!

= Одлази! Није те ни стид! — цичи Јевта, а сав се накострешио.

Дође трговац из чаршије.

— Јевто, позајми ми 100 дуката...

— Откуд ми!Ти мислиш ја кујем дукате. Немам!..

Па какав је он био према људима, такви су и они према њему. Нико за њ није марио.

П

Година за годином, а он све богатији. Озидао двор, па га оградио зидом. Није му могао прићи двоножац, па да је не знам ко. Смешкао се задовољно како је то све измислио и како му је за руком пошло. -

Али Стани то већ није било право. Свакога