Slike iz seoskog života. Sv. 3

ТУЂИ СЛУГА 165

Сутрадан покуша опет да узме новац, али га Арапин опет одби. |

Стана стаде, па рече озбиљно:

— То је неко проклество !

М

Јевта оборио главу, па иде као убијен. Дође ноћ, а он се гладан спусти у постељу. Али му сан побеже. Окретао се и превртао до саме зоре, ау зору заспа и поче сањати.

Као јави му се онај Арапин и рече: да ће он код овога блага умрети од глади, него нека у онај пањ крај реке саспе све благо, па нека иде, заједно са женом, у свет.

Кад се пробудио, сунце високо одскочило. Он изиде да се умије и виде крај реке, што му је поред куће текла, један орахов пањ. Њега обујми нека сила да уради као што му је у сну заповеђено.

Уми се, па приђе пању, и стаде га загледати... Најпосле, науми да га издуби као ступу. Оде у кућу, узе алат, па дође пању и поче га дубити.

Посао му је ишао брзо за руком. До подне је био готов. Још направи и чеп којим ће пањ запушити. Кад то све сврши, он отрча у подрум и поче износити ћупове с благом и сипати дукате у ону дуботину... Кад је био готов, он узе чеп и зачепи.

— Ходи, Стано, помози ми!

— Шта ћеш»

— Да уваљамо пањ у реку. _

Стана послуша без речи. И уваљаше.

— Сад, хајдмо!

— Куда»

— У свет.

Стана узе само један хаљетак па, послушно као дете, пође за њим.

М

У једној вароши — под заход сунца — живео је неки Перо касапин. Био је то богат човек, да се о његовом богаству причало. Али, поред 60-