Slike iz seoskog života. Sv. 3

176 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

сантна. (Омилеле ми гусле, јер ми звуче некако чудновато; из њиних монотоних звукова запаљује ме некакав чудноват живот, који осећам у својим грудма, мада се тамо скрио као мали попак под топло огњиште. Не можеш појмити колико то силно утиче на ме: па ја се под утицајем овога живота мењам; осећам неки препорођај у души, у мислима; лакше ми је; сретнији сам; не вређају ме и не узбуђују ситнице; сад се слатко смејем као некад у детињству, кад ништа није тиштало моје груди, а сан ми је миран и постојан.

Али нека је доста за ово прво писмо. У другом ћу ти писати о чему другом, што ће те свакојако интересовати, кад те већ ја интересујем.

Буди здрав и весео

своме Јанку.