Slike iz seoskog života. Sv. 3, page 80

60 ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ

Липе пуштаху јак мирис... Што се више приближавасмо кованлуку чуло „се све јаче брујање...

Уђосмо у липњак.

— Запали ти цигару!

= Што

= Па због чела. Не познају те, а кад пушиш оше неће на дим.

Ја запалим цигару.

Уђосмо у кованлук.

Преко стотину кошница било је ту. Место где кошнице стајаху било је чисто као гумно; нигде једне травчице да се њом закунеш...

Челе пролетаху тамо-амо: — једне су улазиле, друге излазиле. Оне које улажаху ношаху мед, а оне које излажаху падаху на липе да се меда насисају... Чича Пура иђаше поред кошница као војвода поред војске. Он завириваше свуда, гледаше је ли све на своме месту; једном речју, видиш човека који разуме свој занат и одушевљава се њим...

Ја се загледао у једна врата на кошници.

— Шта гледаш» — пита ме он.

= Носи ли она чела меда» — упитах га показујући једну што баш хтеде да уђе у кошницу.

= Носи.

= Па што сад опет пуна изађе 2

— Зато што то није њена кошница.

— Како она знаг

— Има ту стражара, па одма врате, Чела може и залутати, али они изнутра не дају!.. Види, види! „„Ено сад вратише и ону.

Ја гледах ... Заиста челин живот вреди гледати.

— А што ће ти овај пањ овде» — упитах видећи једну кошницу на пању. — ИМ шта је оно: челе у пањ улазе»

— А... то је лењштина! — рече чича Пура. —

Да ти причам само!.. Све се ове- кошнице ројише, а ова овде неће! А препуна, не би је најбољи момак крен'о!.. А ја смислим: узмем лепо овај пањ, ла га