Slovenačka

106 ФРАН КИДРИЧ

се не би решило у негативном смислу као у Грацу. Треба само потсетити, да је Похлин већ 1781. превађао св. Августина „за један покушај, како се могу науке високих школа крањским језиком 06јаснити“. Прираст броја људи, који су били приправни да суделују при „глачању нашега матерњег језика“, актуализирао је бар до прве половине 1779. проблем организације „славистичкога“ рада у Љубљани. Као Кумердејево приватно друштво постојала је „Асадеппа ореговогшт“ бар већ 28. маја 1779. Када се друштво службено обновило, те се 5. априла 4781. одржао његов први збор, вије се више радило о ужем препородитељском друштву, као 1779—81., већ о друштву, чији се интерес развио далеко преко „славистике“. Али „славистичка“ дела су сачињавала његову понајважнију акцију. Пошто академици ни за накву вауку „и за никакав језик нису били везани“, била је само ствар прелородитељског процеса и словеначких академика, кад ће се поставити питање о могућности писања научних расправа на словеначком. За улогу академије у препороду, да није због несугласпца у световним питањима већ ускоро заспала, био би свакако од значаја тај моменат, што је већина чланова била ориентирана препородитељски.

Главна брига препородитеља тога времена била је, да се разраде она помоћка средства, која су у првом реду потребна, да престану пребацивања противника: имали су се израдити граматика и речник. Уједно су ишли захтеви све више у ширину. Откада је 1777. постао у Љубљани актуалан проблем словеначких текстова за основне школе, долазили су ужурбано, један за другим, нови реперторији и нови национално-научни проблеми: световна поезија 1778-9, ; рад на речнику, правопису и граматици 1779,; позоришни текстови око 177980.; народна песма 1780.; свесловенска граматика 1780-1,; први преводи са грчког и латинског за