Slovenačka

СТАРИЈА КЊИЖЕВНОСТ 107

употребу у вишим школама 1781. (Похлин) ; рад на новом, делимичнојанзенитском црквеномреперторију 1781-84. ; прве штампзне популарно-стручне књиге и коначно Линхартово дело о историји Словенаца у вези са другим Јужним Словенима, писано на немачком језику али са словеначком ориентацијом.

Изгледа, да је Кумердеј свој „Покушај о крањском правопису“ од дне 28. маја 1779. заиста предложио академицима. Био је претрес списа, који је у осталом остао у рукопису, и постигнут је успех. Пре 929. јуна 1780. Кумердеј, Јапељ и Похлин »Удружили су се, да би заједно припремили дело, које би одредило правила и правопис крањскога јевика“. Похлин, који се није дао преобратити, издао је 1781. свој словеначко-немачко-латински речник, који је поред непотребних туђих речи и самовољних кованица ипак значио прво широко филолошко помоћно средство, чијом помоћу су се дале заменити најобичније туђе речи домаћим изразима. Похлинова граматика изашла је 1788., а до средине 1784. имао је већ и Кумердеј своју граматику у новој редакцији скоро готову.

Докле су до 1181. Похлин и једномишљеници, канда без нарочитих сметња, умножавали свој репорториј црквене писмености старог типа, бискуп Херберштајн није за уважавање словеначког јанзенитског покрета до 1781. развио никакве веће активности. Тек 1788-4. добили су крањски јанзенисти у штампаним списима темеље новог реперторија, а међу осталима нов типични молитвеник, и коначно приликом двестагодишњице протестантске Далматинове библије Нови Завеш из првога католичког штампаног словеначког превода Св. Писма (1784—18082.), који је сазрео из удруживања јанзенитеких и препородитељских тенденција (Јапељ Кумердеј, 1784-6.). Јапељ, који је проучавао старије словеначке писце, те се вратио на ХУГ век, постао је у пракси сасвим друкчији реформатор словеначког књижевног језика, него што је то могао