Slovenačka

НОВИЈА НЊИЖНЕВНОСТ

Доба народног буђења. Метернихов апсолутизам, који је у првој половини ХТХ века као старински „даскал“ са шибом у руци држао у стези непослушну децу, аустриске народе, нарочито словенске, на послетку се ипак срушио, превратом у марту месецу 1848. То је био један од најважнијих догађаја у свој словеначкој историји до великога државног преврата после Светскога Рата. Захваљујући економским снагама, које је развило ослобођење сељачког сталежа, и политичкој активности која је тражила Уједињену ОСловеначку, и једнакоправност словеначког језика у школама и надлештвима, почеле су се јачати духовне моћи нашега народа, које није више спутавало бечко и покрајинско полициско туторство.

Слобода штампе отворила је широк пут културним вредностима. Са слободом штампе омогућен је жив рад међу широким слојевима народа; нарочито су се почели развијати словеначки часописи. Као припрема за то било је оснивање Новица 1843., које је после дуге борбе (од г. 1824.) Беч ипак дозволио, али само као стручни орган Пољопривредног Друштва у Љубљани, за потребе сељачког и занатлиског сталежа. Уредник им је био /анез Блајвајс. Он се родио 1808. у Крању. Свршио је гимназију и лицеј у Љубљани, медицину и ветерину у Бечу, и дошао је 1841. као професор на хируршку и ветеринарску школу у Љубљани и постао 1842, секретар Пољопривредног Друштва, а