Slovenačka

136 ИВАН ГРАФЕНАУЕР

с тим и уредник Новица. После 1848, постао је политички вођа Словенаца и стекао је много заслуга у борбама за словеначка права.

Под опрезним Блајвајсовим вођством Новице су ускоро без борбе увеле нову илирску азбуку, изравнале дијалекатске разлике у словеначком књижевном језику разних покрајина, те давале скроман простор и словеначкој књижевности и другим просветним настојањима. Године 1848. оне су постале и словеначки политички орган. Али, после 1848. придружили су им се нови политички листови са одлучнијим народним програмом; најважнији је Словенија (1848—1850.), омладински лист Ведеж (Вналац, 1848—1850.), црквени Згодња Даница (Рана Даница, од 1848.). Било је више покушаја покретања белетристично-поучних часописа као Словенска Чбела (1850. и Словенска Бчела (Словеначка Пчела, 1850—58.), Гласник словенскега словсшва (1854.) и други. Основано је, на Сломшеков потетрек, и књижевно „Друштво св. Мохорја“ у Целовцу (1851.).

Слобода удруживања је, поред тога, омогућила живахно народно кретање у свима културним средиштима словеначког света; разна народна друштва у Љубљани, Трсту, Горици, Целовцу и по другим местима, па чак и у Грацу и у Бечу, окупљала су старо и младо на политичка и културна саветовања, на друштвене, певачке и позоришне представе. У свему том народном и просветном раду је одлично сарађивала и млађа интелигенција, нарочито ђаци философских школа (лицеја) и университетлије, код којих опажамо одлучније национално осећање него код старијег нараштаја, а делимично и почетке либералне културне ориентације.

Почели су се већ показивати и успеси новог политичког и просветног рада: словеначки језик је узимао маха у школама и надлештвима, чак се, бар за неко време, делимично остварио п захтев да се оснује словеначко свеучилиште увођењем университетских предавања у Љубљани, и после у Грацу.