Slovenačka

156 ИВАН ГРАФЕНАУЕР

ник на Турјаку 1910.). Он је радио и као драматичар, пишући јампске трагедије, романтичне и историске, и прозне драме и комедије

Научна проза је у периоду бечког и Љубљанскога Звона силно напредовала не само у погледу опсежности и диференцијације рада, него и у погледу умешности изражавања. Теологији, филологији (Шкрабец, Облак, Штрекељ), књижевној историји (Левец, Целестин, Мурко), путопису, земљопису и историји (Рутар, Фр. Кос, Врховец. Апих) придружила се још философија (Лампе, Махнич), право (Тавчар, Мајарон), педагогија и т.д. Цео низ тих струка је основао већ и своје органе, а неке чак и повише.

Доба натурализма и симболизма. Крајем Х1Х столећа културне прилике су се у Словеначкој у многому промениле. Народносна борба постала је уједно и економска, зато је стално била активна, све док је није довео Светски Рат до одлучне кризе. Уједно су се, због све веће снаге капитализма, јављала и нужна економска и социјална. питања; множио се број радничког пролетаријата, расло је задуживање сељачког иметка и с тим исељавање, а остала је противност између града и села, коју је заоштравала жестока борба између верских и слободоумних ехватања. По својим погледима на живот делио се и раднички покрет у два правца: социјалистички и хришћанско-социјални. С тим је напредовала и демократизација јавног живота (1896. увођење опште курије у државном сабору, 1907. опште изборно право) и стално је расло опште образовање народа у школи и васпитним друштвима: године 1910. били су Словенци по писмености на четвртом месту у Аустрији (14.65") неписмених), а са лицима од 10—920 година већ на трећем (3.8%, неписмених). Све је то убрзавало развитак политичких и стручних, књижевних и научних часописа, који су се заједно са јавним животом диференцирали.