Slovenačka

14 АНТОН МЕЛИК

ако рачунамо и 129/) природни прираштај од г. 1921. скупа око 1,920.000. Од тога их станује у слободној Словеначкој 1,054.000, то јест 55%% од целокупнога броја, у Италији 400.000, 219. у Аустрији 116.000, или 6%, и у Мађарској 9.000. Изван компактне етнографске територије станује: а) по осталим покрајинама наше краљевине 40.000 Словенаца, то јест 2%, и 6) по другим европским и изваневропским државама 303.000, то јест 16%) целокупног броја Словенаца.

Површина Словеначке је у северозападном делу права висока планинска алписка земља, која се одликује својим величанственим природним лепотама. Ту су као највиша планинска група у Словеначкој, и уопште у нашој краљевини, Јулиски Алпи, којима се протеже по главним врховима од Јаловца (2648 м.) до Чрне Прсти (1844 м.) граница према Италији; највиши је врх у њима Триглав (2868 м.), а за њим Шкрлатица (2738 м); после њих долази још низ врхова преко 2500 м. неколико чак и преко 2600 м. Међу величанственим планинским гребенима и купастим врховима, који су састављени из кречњака, издубљене су дубоке и стрме долине, које допиру све до главних гребена (Врата, Бохињ и друге); данашње облике врхоховима дали су ледници у леденом добу, који су се спуштали и изван планина, онамо чак до данашње Радовљице. До висине 1600—1700 м. Алпи су у Словеначкој покривени лепим, густим, делимице буковим, а највише јеловим шумама. Али Јулиски Алпи, иако бу изнад шумског паса највише пусте голети са стрмим одсецима и провалијама, данас су проходни скоро у свима правцима, јер су свуда спроведене, у туристичке сврхе, маркиране стазе, по којима је лети много туриста. И планинских кућица има у изобиљу снабдевених и настањених преко лета; највиша од свих је кућица на Кредарици (2515 м) под Триглавом, највиша за становање намењена зграда у нашој краљевини.

"тј "У ИЦ РРИРУННУИИИ МР РУРУ