Slovenačka

ПОЗОРИШТЕ 165

су путовали са тим комадом и по провинцији молећи милостињу. Садржина и подробности „Парадижа“ нису познати, но толико је сигурно, да та представа не спада у оквир језуитских школских драма. Драма о Христовим патњама (у Крању 1780., 1771.) биле су немачке.“)

Од те „пасионске, драме треба разликовати пасионску процесију, која се вршила под управом капуцинера у Љубљани, Шкофјој-Локи и Новом Месту. Почеци те процесије допиру у ХУП век. Какву је улогу имао при тим процесијама текст, није тачно установљено; мисли се, да је рецитовање плод доцнијег времена. Сачуванјнам је словеначки текст пасионске процесије, која се вршила у Шкофјој Локи од 1715. даље. Текст тај има преко 1000 стихова. Број учесника при тим процесијама огроман је; то су испрва били високи достојанственици и аристократе, а доцније играју најмљени људи. О позоришној уметности при тим представама није могуће говорити.

У исто време са побожним представама почело се стварати у Љубљани и световно позориште. То позориште је било немачко и талијанско. Крајем ХУП столећа појавили су се у ЈБубљани немачки комедијанти, који су играли у дворани месног магистрата. Већ раније су почели долазити у ЈЉубљану чланови талијанске опере. Прва талијанска опера певана је у Љубљани 1660. Играло се, осим у магистрату, још и у балконској дворани земаљског дворца и у дворани кнежевског дворца грофа Ауврсперга. Све те позорнице су имале значај приватног позоришта за позвано грађанство. Сталнога позоришта још није било. Такво позориште

#) Сачуван је међутим словеначки текст једне пасионске драме, која је играна крајем ХУШ и почетком ХТХ столећа по Корушкој. Шрипређивач те драме, која је, дабогме, незнатне песничке вредности, био је корушки сељачки песник Андреј Шустер-Драбосњак. Ту игру су још и г. 191. представљали сељаци у Корушкој.