Slovenačka

168 ФРАН АЛБРЕХТ

Ово је друштво приредило у позоришту 12. „беседа“ и представа, већином лакрдија и комедија, и једну драму. Мада су те представе биле дилетантске, ипак су имале леп успех. У општем одушевљењу пробуђеног национализма, на иницијативу публицисте Леополда Кордеша, основано је 1850. посебно Гледалишко Друштво, са једином сврхом, да се у Љубљани оснује словеначко позориште са сталним глумцима. Због разних тешкоћа то друштво није успело; њега је већ 1851. угушила аустриска апсолутистичка влада. Нов живот се почео када се у Љубљани 1861. основала, по традицијама пређашњега СОловенскога Друштва, Народна Чишаоница, за којом је полако дошло оснивање још других 5" читаоница у провинцији. Љубљанска читаоница је почела одмах приређивати и позоришне представе. Тако је од 1861. до 1867. приредила 36 представа. На тим представама су играли дилетанти, У исто време су се опет организовала разна издања позоришних игара. Тако је 1864. почео издавати збирку игара д-р Ј. Блајвајс, 1865. Мирослав Вилхар и други. На тај се начин приправљао терен сталном словеначком позоришту.

Темељ словеначком позоришту био је постављен оснивањем Драмског Друшшва. Мисао о оснивању овога друштва изашла је из Читаонице. Иницијативу је дао писац Фр. Левсшик. Правила друштва су била потврђена 18. ТУ 1867. Намера друштва је била, пре свега, да оснује стално словеначко позориште у Љубљани. Зато је друштво одмах ступило пред земаљски одбор са молбом, да му дозволи у позоришту приређивати словеначке представе. С тим је била отворена борба за једнакоправност словеначког језика са немачким иу позоришту. Та борба је трајала 45 година и севршила се победом словеначком. Немачки земаљски одбор није био пријатељ словеначких представа. Погађања су се вукла дуго, тако да је друштво могло тек 10. Х 1869. приредити своју прву пред-